Povežite se sa nama

Zdravo, upišite šta tražite ovdje

Bosna

ZAMKA: Amerika uzalud posreduje ako bh. stranke ne žele novi izborni sistem

ZAMKA BOSNE: Amerika uzalud posreduje ako bh. stranke ne žele novi izborni sistem acdc csevap pljeszkavica
BALKANSKI OKUSI: Vegetarijanci i gihti trebaju izbjegavati Bosnu u velikom luku! (Izvor fotografije: Twitter)
Albanian bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert sqArabic bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert arBelarusian bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert beBosnian bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert bsBulgarian bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert bgChinese (Simplified) bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert zh CNChinese (Traditional) bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert zh TWCroatian bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert hrCzech bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert csDutch bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert nlEnglish bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert enFinnish bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert fiFrench bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert frGerman bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert deGreek bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert elHebrew bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert iwHungarian bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert huItalian bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert itJapanese bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert jaKorean bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert koMacedonian bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert mkPolish bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert plPortuguese bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert ptRomanian bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert roRussian bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert ruSerbian bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert srSlovak bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert skSlovenian bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert slSpanish bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert esSwedish bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert svTurkish bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert trUkrainian bosznia CSAPDAHELYZET: Hiába közvetít Amerika, ha a boszniai pártok nem akarnak új választási rendszert uk

Vrijeme čitanja: 7 minutu

U svom izvještaju za 2021. godinu, Evropska unija je ponovila osudu neusklađenosti Bosne i Hercegovine sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, što predstavlja prepreku za status kandidata. Bosanskohercegovačka politička elita pokušava reformirati izborni sistem od 2017. godine, ali pritisak iz unutrašnjih kontradikcija i vanjskog uplitanja do sada je kočio reformu. Nakon promjene američkog predsjedništva 2021. godine, američka vanjska administracija, EU i Britanija podržale su rezoluciju o izmjeni bosanskog izbornog zakona. “Upravljanje moći” povezano sa izradom zakona opravdano je “osjetljivom prirodom” situacije u Bosni. Proces političkog dogovaranja koji traje od proljeća 2021. godine nije dao rezultate, a uključeni do sada nisu mogli napraviti korak ka dogovoru. U trenutnoj situaciji, čini se da su se SAD našle u još jednoj vanjskopolitičkoj zamci na prilično opasnoj liniji fronta nakon mješovitih događaja u Afganistanu.

Dayton i bosanski narodi

U decembru 2009. godine Evropski sud za ljudska prava osudio je Bosnu i Hercegovinu u predmetu Sejdić-Finci. Podnosioci predstavke su se u svojoj prijavi žalili da su, prema Ustavu BiH usvojenom kao dio Dejtonske konvencije, samo članovi Gornje zakonodavne skupštine (Dom Naroda) i tročlanog državnog Predsjedništva (Predsjedništvo BiH) bosanske, hrvatske i srpske nacionalnosti mogu biti pripadnici drugih etničkih grupa iz kruga. Sud je uvažio tužbu jer je ograničavanje biračkog prava na osnovu nacionalnosti bilo diskriminatorno, čime je prekršen član 12. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Međutim, od tada nije došlo do izmjene zakona kojim se traži reforma izbornog sistema. Ovo se može objasniti činjenicom da bosanskohercegovačka politička elita nije htjela baciti blok betona u ustajalu vodu, jer su izborna pravila koja su od tada na snazi ​​garantirala ravnotežu u političkim pravima tri državotvorna nacije. Odluka suda je zarasla u grmlje za bosanske političare uoči pristupanja EU, pri čemu su samo države koje su potpisnice konvencije o ljudskim pravima i njihovi ustavni sistemi usklađeni s njom.

Dakle, bosanski političari nemaju izbora nego da sjednu za pregovarački sto kako bi razradili izbornu reformu i održali perspektivu pridruživanja EU.

Pored presude Evropskog suda za ljudska prava, zanemarivanje “principa nacionalnosti” iz izbornog sistema bi se pravdalo i spoznajom da njegova trenutna primjena samo produbljuje etničke podjele i time ima društveni uticaj na Janusa.

Kada je usvojen mirovni sporazum 1995. godine, primarni cilj bosanskog ustavnog poretka bio je stvaranje mirne koegzistencije naroda koji ovdje žive. Da bi to osigurao, dejtonski sistem je veoma vodio računa da uspostavi ravnotežu političke moći između tri nacionalne države. Kao rezultat toga, pripadnici hrvatske nacionalnosti, koji čine oko 13% ukupnog stanovništva, imaju istu težinu u političkim institucijama kao i Srbi, koji čine 30% stanovništva. 53% Bosanaca. Osnovni argument pristalica principa nacionalnosti je da se unutrašnji mir i jedinstvo države zasniva na jednakoj političko-moćnoj težini tri državotvorna naroda, pa narušavanje ove ravnoteže može dovesti do suparništva između pojedinih nacionalnosti.

Nasuprot tome, kritičari principa nacionalnosti zalažu se za uvođenje opšteg prava glasa.

Svako ima ideju

Stranke koje djeluju u Republici Srpskoj prihvataju samo amandmane koji ne ograničavaju nezavisnost srpskog entiteta. Milorad Dodik, srpski član državnog Predsjedništva u Bosni i Hercegovini ranije je jasno stavio do znanja da poduzima korake na ograničavanju nezavisnosti entiteta, što bi moglo dovesti do "mirne secesije zemlje".

ZAMKA BOSNE: Amerika uzalud posreduje ako bh. stranke ne žele novi izborni sistem 3 tri entiteta

Područje označeno plavom bojom na slici predstavljalo bi treći hrvatski većinski entitet. Zelena boja bi bila bosanski entitet, dok bi narandžasta označavala Republiku Srpsku, koja i dalje čini poseban entitet. Područja označena zelenom i plavom bojom danas zajedno čine "bosansko-hrvatsku federaciju" kao entitet


Bakir Izetbegović, predsjednik Stranke demokratske akcije (SDA), koja okuplja veliki broj Bosanaca, pridružio se izjavi za lov na uticaj.

Kako bi zakomplikovao situaciju, Dragan Čović, predsjednik Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine (HDZ-BiH), pozvao je na stvaranje trećeg "hrvatskog entiteta" koji bi jamčio politička prava hrvatskog naroda.

Da bi se razumjela Čovićeva tvrdnja, važno je znati da se u sadašnjem sistemu u tročlano Predsjedništvo biraju dvije osobe (jedan bosanski član i jedan hrvatski član) sa teritorije bosansko-hrvatske federacije. Međutim, na posljednjim izborima došlo je do promjene etničkih proporcija prethodnih godina, pada popularnosti HDZ-BiH, i zbog “ponovnog glasanja” nekih Bosanaca Čović je oteo Željka Komšića, koji je imao srpske korijene po majčinoj grani, i osvojio „hrvatsku kvotu“ na žalost Čovićevih ordaša.

Ukratko: desničarske bosanske stranke i sve srpske stranke u svojim interesima ne podržava proširenje općeg biračkog prava, jer bi to dovelo do narušavanja unutrašnje ravnoteže uspostavljene prethodnih godina, tako da plan hrvatskog trećeg entiteta uživa otvorenu podršku, posebno na hrvatskoj strani.

Jedan od američkih protagonista u priči je diplomata Matthewa Palmera, kojeg, nakon naslova njegovog političko-fantastičnog romana, stanovnici glavnog grada s dovoljno sarkazma nazivaju samo “Vukom iz Sarajeva”.

Kao zaposlenik američkog State Departmenta, Palmer već 25 godina radi na mirnom suživotu naroda Balkana, a njegovo opredjeljenje je da mu i dalje nije dosadno!

ZAMKA BOSNE: Amerika uzalud posreduje ako bh. stranke ne žele novi izborni sistem 51cM4tCVZPL

Amazon pot se podmićuje za 18 dolara

Od 2018. do 2021. bio je specijalni predstavnik američkog State Departmenta za zapadni Balkan. Stejt department ga je 2021. septembra 18. imenovao za komesara za izbornu reformu u Bosni.

Palmerova putovanja po Sarajevu već dugi niz godina prati tim lokalnih političkih analitičara i lokalni mediji. On je do sada ove godine tri puta posjetio bosansku prijestolnicu. Svaki put je dolazio s ciljem rješavanja političkog ćorsokaka oko izmjene izbornog zakona, ali nakon njegovog odlaska pregovori su iznova zastajali.

Palmer je 2021. novembra 30. stigao u Sarajevo na još jednu seriju razgovora sa liderima osam bosanskih stranaka i Angelinom Eichhorst, direktoricom Službe za vanjske poslove EU. Svrha razgovora u ovom slučaju bila je i kreiranje koncepta novog izbornog zakona.

To je kao šljunak

„Efektivnost“ mirenja, koje traje do 2. decembra, ogleda se u očajničkoj izjavi Željka Komsića, budućeg predsjedništva Bosne i Hercegovine, da „Palmer nema rješenje za situaciju osim onoga što je ranije govorio. Stav SAD ostaje da treba donijeti izborni zakon koji bi birao članove državnog Predsjedništva bez kvote nacionalnosti na osnovu broja datih glasova.”

Iako su tenzije popustile nakon sastanka 2. decembra, nije došlo do suštinskog pomaka. Istovremeno, Elmedin Konaković, predsjedavajući bosanskohercegovačkog Zakona o narodu i narodu desnog centra (Narod i Pravda, NiP), rekao je da se stavovi ranije oštro suprotstavljenih stranaka približavaju, pa je osam stranaka napravilo suštinski korak ka izradi nacrta zakona. konačni nacrt. Konaković je dao tek toliko konkretnih primjedbi na nacrt da se posredni izbor članova šefa države, odnosno zakonodavnih predstavnika, pokazao prihvatljivim za sve stranke.

Nermin Nikšić, predsjednik Socijaldemokratske partije (SDP), naglasio je da favoriziranje posrednog izbornog metoda znači da se mirenje vratilo na sredinu ljeta, kada je još uvijek bilo rješenje spora. Po njegovom mišljenju, bilo bi značajnog napretka kada bi se postigla potpuna saglasnost i o stvaranju uslova za garantovanje integriteta izbora i o sistemu za identifikaciju birača i digitalnog glasanja.

Nenad Stevandić, predsednik Jedinstvene Srpske (Ujedinjene Srpske) je ocenio da su indirektni izbori prihvatljivi i da se član Predsedništva Srbije bira direktno, dok su druga dva člana birana posredno.

Gore pomenuti Nikšić je u odgovoru izrazio svoje neslaganje, tvrdeći da će se članovi Predsjedništva birati asimetrično u dva entiteta.

Damir Arnaut, predstavnik naše “progresivne ljevice” Naše stranke (Naša Stranka), kritičkim tonom ustvrdio je da etnički organizirane stranke poput hrvatskog HDZ-a BiH i bosanske SDA nisu zainteresirane za stvaranje čistog i transparentnog izbornog sistema, navodeći etničku diskriminaciju.modeli protiv reformi.

S obzirom na navedene konstatacije, može se primijetiti da o nacrtu nisu otkriveni dubinski detalji, a pokazuje i da dugo očekivano nacionalno jedinstvo još uvijek nije „udarilo o glavu“ među stranačkim liderima.

Priroda stranačkih predsjedničkih pozicija ima suštinsku sličnost sa pravljenjem bosanske plješave. Dovoljno je misliti da u odnosu na svakoga, svaki narod ima svoj tajni recept, svoju nacionalnu tradiciju. Svi oni koji su uključeni strogo se pridržavaju ovih varijacija i ne pokazuju značajnu spremnost da barem djelimično usvoje stav drugog.

Ovu situaciju dodatno komplikuje činjenica da je, paralelno sa formalnim zakonodavnim procesom, vođeno mnoštvo političkih pozadinskih pregovora, veze sa kojima se ne može razotkriti mudrošću pape bijeljinskog. Dakle, u sistematizaciji naših znanja o izbornoj reformi, ponovo smo suočeni sa situacijom sličnom sljedivosti sastavnih elemenata plješkavice.

Možete zamisliti šta će na kraju ispasti iz ovoga!


Prijavite se za dnevni bilten!

ZAMKA U BOSNI: Uzalud je Amerika da posreduje ako bosanske stranke ne žele novi izborni sistem

Vrijeme

Facebook praćenje


Google Selection